Politika: Haški osuđenici umiru pod oznakom "poverljivo"

Mile Mrkšić (68), bivši komandant Vojske Republike Srpske Krajine, preminuo je služeći hašku kaznu u Portugaliji, mesec dana pre isteka dve trećine roka koji je morao da odrobija.

Do pre nekoliko dana o njegovom pogoršanom zdravlju u Srbiji se nije ništa znalo, jer tribunal nije smatrao da to treba nekoga da zanima. Mrkšićevo ime sada je na sve dužem spisku onih koji nisu izašli živi iz zatvora u koje ih je Hag poslao.

Mnogo je naših državljana koji su u Sheveningenu teško oboleli i koji su imali pritužbe na postupanje tamošnjih lekara. Sve informacije o zdravlju pritvorenika tribunal drži pod oznakom „poverljivo", a u javnost dospevaju samo najdrastičniji slučajevi.

„Haški lekari imaju poslednju reč o zdravlju pritvorenika, a medicinska potpora drugih lekarskih timova prepuštena je individualnim akcijama branilačkih timova. Tako je bilo u slučajevima Slobodana Miloševića, Vojislava Šešelja, Ratka Mladića i drugih. Često je postojala suprotnost između onoga što su tvrdili haški lekari i mišljenja posebnih timova", kaže advokat Miroslav Vasić, branilac Mrkšića, osuđenog na 20 godina zatvora, ali i Slavka Dokmanovića koji se svojevremeno ubio iza haških rešetaka, ne dočekavši presudu.

Miroslav Vasić

Tribunal, tačnije Mehanizam za međunarodne krivične sudove, koji sada brine o ljudima na izdržavanju kazni, morao bi da bude informisan o zdravlju osuđenika, jer oni izdržavaju kazne po haškim presudama, a ne po odlukama država kojima su prepušteni. S druge strane, i Srbija bi, smatra Vasić, morala da se interesuje za zdravlje svojih državljana.

„U slučaju Mrkšića, tribunal se očigledno nije redovno interesovao, jer bi u tom slučaju morao da me obavesti", navodi Vasić. Advokat Miroslav Vasić je podneo zahtev za puštanje Mrkšića iz humanitarnih razloga i pre 15. septembra, kada bi mu istekle dve trećine kazne.

„Da li neko nije na vreme uočio da bolest postoji ili je oboljenje bilo galopirajuće, ne mogu da kažem. On se nije žalio na lekare, ali bilo mu je gore u Portugaliji nego u Hagu. Kada smo poslednji put razgovarali, pominjao je astmu i razgovarali smo oko pumpice. Nije mi poznato da se tribunal ikad interesuje za svoje osuđenike, osim kada se pojavi neki krupan problem, kao kada je general Radislav Krstić napadnut u zatvoru u Velikoj Britaniji. Razumem da je zdravstveno stanje poverljivo, ali o tome ipak moraju da budu obavešteni porodica i advokat", dodaje Vasić.

Naš sagovornik ocenjuje da su osuđenici, zapravo, problem za tribunal. Primedbe iz Haga su išle čak dotle da su lekari optuživani, ne samo za nebrigu, već i da su pokušava li da ubiju ljude kojima sud ne može da dokaže krivicu. Dok je tribunal odbacivao optužbe i loše zdravlje pritvorenika tumačio pogrešnim navikama u ishrani, pušenjem, stresom ili životnom dobi, sve je više onih koji su na slobodu pušteni u poodmaklim fazama bolesti, kao i onih koji su preminuli u zatvoru.

„Kad god se utvrdi da je neko teško oboleo, oni ga puste da ne bi umro u pritvorskoj jedinici. Države u kojimase izdržavaju kazne imaju svoje sisteme. Ti osuđenici se teško uklapaju u takav sistem", navodi Vasić.

Milan Kovačević, nekadašnji upravnik bolnice u Prijedoru, po dolasku u Hag doživeo je više moždanih udara i infarkt a umro je posle mesec dana, nakon noći provedene u agoniji na koju niko nije reagovao. Slavko Dokmanović se obesio u haškoj ćeliji. Sudijama je prethodno govorio da je u teškom psihičkom stanju i da je slomljen, a na njegovu krizu upozoravao je i njegov advokat Toma Fila, samo dva dana pre samoubistva. Psihijatrijska pomoć nije pružena ni Milanu Babiću, koji je počinio samoubistvo.

Bivši jugoslovenski predsednik Slobodan Milošević umro je od infarkta 11. marta 2006. Toksikološki nalazi pokazali su da nije otrovan. Optužbe njegove porodice i pristalica da je ubijen pogrešnom terapijom nikada nisu ozbiljno shvaćene.

Đorđe Đukić je u aprilu 1996. godine pušten iz tribunala zbog karcinoma u odmakloj fazi. Umro je posle samo mesec dana. Momir Talić preminuo je od raka pluća na VMA u Beogradu, kada ga je tribunal pustio na kućno lečenje.

Dve godine posle izricanja pravo snažne kazne od deset godina zatvora, u Švedskoj je tokom izdržavanja kazne umro Miroslav Deronjić.

Na veoma loše zdravstveno stanje žalio se i Jovica Stanišić, bivši načelnik Državne bezbednosti Srbije. Njegovi advokati od 2007. godine ukazuju da optuženi pored fizičkih problema, pati od mentalnih poremećaja i ispoljava „želju za smrću". Tribunal je kao jedno od rešenja predložio da Stanišić, ukoliko ni je u mogućnosti da prisustvuje, suđenje prati video linkom iz svoje ćelije.

U teškom zdravstvenom stanju je i Goran Hadžić. Njemu je otkriven poodmakli stadijum karcinoma. Tužila štvo je u martu tražilo da se suđenje nastavi uprkos njegovom eventualnomodsustvu i da mu se omogući da proces prati i preko video linka iz ćelije. Pušten je na privremenu slobodu iz - humanitarnih razloga.

Vojislav Šešelj pušten je posle gotovo 12 godina pritvora, navodno iz humanitarnih razloga, kada je utvrđeno da ima rak sa metastazama. Tvrdio je da ga u zatvoru truju i da mu se stanje jetre popravilo kada je prestao da uzima zatvorsku hranu, dok su lekari govorili da je gojazan. Tribunal sada traži da se on vrati u Hag.

Ratko Mladić čeka izveštaj ruskih lekara koji su ga pregledali na zahtev njegovog branilačkog tima. Mladić je pretrpeo više moždanih udara i oduzeta mu je čitava desna strana tela. Njegovi advokati i porodica kažu da se loše oseća i da se često zamara. Izveštaj ruskih lekara nikako da bude okončan, pored ostalog i zato što im gotovo tri godine tribunal nije dostavio Mladićevu dokumentaciju.

Izdržavanje kazni u Srbiji i dalje nije moguće

Državljani Srbije osuđeni u Haškom tribunalu ne mogu da služe kazne u Srbiji jer to zabranjuje rezolucija UN, ali vlasti mogu da se ponovo obrate generalnom sekretaru sa zahtevom da se taj stav promeni.

Osobe koje je Haški tribunal osudio za zločine, ne izdržavaju kaznu u Pritvorskoj jedinici tribunala jer ona nije zatvor, nego pritvor. Kazne se izdržavaju izvan Holandije, u nekoj od država sa kojima tribunal ima potpisan sporazum. To su Norveška, Švedska, Danska, Finska, Nemačka, Velika Britanija, Francuska, Portugalija, Estonija, Belgija, Austrija, Italija, Španija, Poljska, Ukrajina, Slovačka i Albanija.

Kazne izdržali: Veselin Šljivančanin, Miodrag Jokić,  Vladimir Lazarević, Pavle Strugar, Dragoljub Ojdanić

Oslobođeni prvostepeno: Jovica Stanišić, Franko Simatović

Oslobođeni pravosnažno: Miroslav Radić, Momčilo Perišić, Milan Milutinović

Dorotea Čarnić

(Politika)